Питање одрживе потрошње први пут је покренуто као једно од кључних изазова одрживости на "Светском самиту о одрживом развоју", у Рију 1992. године. Од тада је прошло више од једне деценије, али различити експерти за ову област се слажу да је напредак у праћењу потрошачких навика као и осмишљавање начина за њихово мењање веома спор.
Као један од разлога за то наводи се недостатак јасноће, разумевања принципа и поверења везаног за одрживу потрошњу.
Агенда 21
Овај линк води Вас на текст агенде
Намера нам је да у следећих пар страна допринесемо бољем разумевању концепта одрживе потрошње и евентуалној промени устаљених, свакодневних животних навика.
Документ усвојен на Самиту у Рију, је глобални акциони програм одрживог развоја у коме су предвиђене активности на свим нивоима, од локалне до глобалне заједнице, тако да сви нивои зависе један од другог.
По принципу "Мисли глобално-делуј локално", заједно са Агендом 21 свет је обишао и позив градовима и општинама да заједно са својим становницима подстакну разговоре о одрживом развоју и израде конкретне планове деловања. Идеја водиља је била: одрживи развој мора да се одвија тамо где живе људи, где купују, где имају школе, где планирају грађевинско земљиште, где имају своја радна места - дакле у градовима и општинама.
У Агенди 21 се каже: "Сиромаштво и еколошка деградација су веома блиско повезани. Док сиромаштво резултује одређеним врстама друштвених напетости, основни узрок континуираног нарушавања, уништавања животне средине је неодрживи начин производње и потрошње, посебно у индустријски развијеним земљама, што изазива велику забринутост, неуравнотеженост и сиромаштво".
Шта је одржива потрошња?
Одржива
потрошња је проналажење одговарајућег решења које ће уравнотежити друштвено-економски
развој и заштиту животне средине, кроз много одговорније понашање сваког
од нас. Одржива потрошња је нарочито повезана са производњом, расподелом,
коришћењем производа и одлагањем отпада, односно променом досадашњих
навика везаних за "животни циклус" производа.
Одржива потрошња залази у више области, а промена понашања потрошача је процес у којем учествује велики број друштвених група. Поред домаћинстава који представљају основу потрошачког тржишта, овај процес је одговорност влада, образовних институција, привреде, невладиних организација, при чему је обавеза сваког од нас да створимо повољне услове и покремено иницијативу за промене. Промена потрошачких навика заправо предпоставља принципијелну промену система вредности и начина живота.
"Не постоји јасно одређени начин понашања конзумената у будућности.
Индивидуалност одлуке сваког појединачног потрошача је саставни део
сваког модерног демократског друштва, и она се као таква не доводи
у питање императивима које поставља одрживи развој. Ипак, одлуке потрошача
и данас и у будућности много зависе од оквирних услова. У те оквирне
услове убрајају се политичко окружење, цене, расположива технологија,
висина плата, расподела плата, друштвене норме и норме које владају
унутар одређених друштвених групација, те утицај маркетинга и рекламе."
(Joachim H. Spangenberg/Sylvia Lorek)
Принципи одрживе потрошње
- оптимално коришћења ресурса
- смањење стварања отпада на извору настанка
- смањене загађења
- уравнотеженија расподела ресурса између развијеног и нерзвијеног дела света
- живот (деловање) уз бригу за будуће генерације
Имати мање?
Већина
дефиниција одрживе потрошње наглашава "како трошити мање" као
приоритет, али не увек. Одржива потрошња не значи "имати мање",
већ како трошити другачије и ефикасније. Ново и одрживо понашање потрошача
захтева велики рад, пре свега на информисању потрошача. Нама, потрошачима,
мора бити јасно на који начин производи настају и долазе до нас, морају
нам бити понуђене варијанте које штите животну средину. Наравно, то није
увек тако једноставно. Постоје реалне препреке за промену потрошачких
навика: недостатак одговарајуће инфраструктуре, јасних информација, развијеност
подручја, менталитет, немогућност избора производа. Ипак, укључење и
допринос сваког од нас је изузетно важно за успех.
Корисни линкови: www.uneptie.org | www.youthxchange.net | www.globalactionplan.com
Шта можемо да урадимо?
Пројекат: Локалне акције за одрживост-промена потрошачких навика становника Општине Нови Београд
Пројекат
финансира ЕУ, реализује Европска агенција за реконструкцију, а спроводи
Конзорцијум Центар за развој непрофитног сектора и Фонд центар за демократију,
у оквиру програма "Фонд за подршку цивилном друштву у Србији".
Крајњи циљ пројекта је допринос промоцији одрживе потрошње, односно промени потрошачких навика становника општине Нови Београд.
Партнер Младих истраживача Србије у овом пројекту је ЈКП "Градска чистоћа" а реализује се уз блиску сарадњу са Општином Нови Београд и саветодавну и стручну помоћ Агенције за рециклажу Републике Србије и Секретаријата за заштиту животне средине града Београда. У активности су укључени представници локалних власти, професори и ученици основних школа са територије општине Нови Београд, еколошке невладине организације, и остали становници општине.
Крајњи циљ пројекта биће остварен кроз:
Изградњу капацитета кључних актера у локалној заједници, (НВО-а, представника локалних власти, професора основних школа, руководства јавног комуналног предузећа, медија) за боље разумевање концепта одрживе потрошње.
Иницирање одрживог и профитабилног (економичног) система који укључује сортирање отпада на месту постанка, превоз сортираних рециклажних сировина и обраду у рециклажном дворишту на Новом Београду.
Стварање одговорнијег односа у потрошачким навикама у свакодневном животу становника општине Нови Београд.
Мотивисање ученика основних школа за укључивање у "рециклажне акције": сортирање отпада на месту постанка; смањење количине створеног отпада; тежња ка ефиксаниснијем коришћењу енергије и других ресурса.
Повезивање различитих заинтересованих страна.
Промоција и развој волонтеризма и активизма у заштити животне средине.
Међународни радни волонтерски кампови
Међународни
радни камп је јединствени облик волонтерског рада, где учесници из различитих
земаља својим радом дају допринос, пре свега локалној заједници. Један
од главних циљева радног кампа, независно од конкретне теме, је и остваривање
контакта између учесника из иностранства и локалног становништва, чиме
се доприноси бољем разумевању народа и култура, пријатељству и миру.
Већина кампова које организује МИС-ВСС је еколошке тематике, јер смо форму волонтерских кампова препознали као врло ефикасан начин да допринесемо унапређењу животне средине.
Овог лета, у оквиру пројекта "Локалне акције за одрживост - промена потрошачких навика становника Општине Нови Београд" одржана су два међународна радна волонтерска кампа, на Великом ратном острву и Савском кеју, односно Ади Међици.
Циљ кампова је био подизање свести јавности о потреби за решавањем нагомиланих проблема који се тичу промене потрошачких навика: смањење отпада на извору настанка, сепаратно сакупљање отпада као и промоција рециклаже. Основна радна активност била је прикупљање пластичних флаша (ПЕТ амбалаже) и других сировина које је могуће рециклирати са Аде Међице, Савског кеја и Великог ратног острва.
У
раду кампова учествовала су 24 међународна волонтера из Италије, Чешке,
Шведске, Шпаније, Француске, Хрватске, Украјне, Словеније, Турске, Грчке,
Бугарске и Србије и четири камп лидера из МИС-ВСС. Непосредно по доласку
у Србију, волонтерима су организоване радионице са циљем упознавања са
пројектом, проблемима који се тичу управљања отпадом у Срији, нашим навикама
када је у питању потрошња. Све то изазавало је приличну заинтересованост
учесника и свакако допринело њиховој, иначе јакој, мотивацији да нешто
промене на боље.
Како се током трајања кампова константно радило на анимацији врло специфичне локалне заједнице (власници сплавова и ресторана на Савском кеју, власници сојеница и викендица на Великом ратном острву), међународним волонтерима су се, скоро свакодневно, придруживали и учесници из локалне средине. Томе је сигурно допринела и добра сарадња са локалним НВО-има, "Удружењем грађана Ада Међица" и "Унијом еколога Србије", као и са управљачем Великог ратног острва (заштићено природно добро) ЈКП "Зеленило".
Очекивано, присуство међународних волонтера изазвало је приличну медијску пажњу.
Конкретан резултат капова: прикупљено је око 50м3 пластичних флаша и других рециклажних сировина.
Ефикасност наших партнера на овом пројекту, ЈКП "Чистоћа" и општине Нови Београд допринела је доброј организацији кампова.| врх странице |
